Времеплов 14

Времеплов 14

Друштво је почело да се окупља још око седмице. Први су стигли Лаки и Клемпа како би прикопчали и подесили уређаје за пуштање музике. Затим су се појавиле сестре близнакиње, истоветно нашминкане, са истом фризуром, потпуно исто обучене. Еутерпа је предала Клемпи списак песама које је желела да чује око десетке. Исто је учинио и Милорад. Његово друштво је пристигло око осмице, а Еутерпино око деветке. Тада су нагрнули и моји из одељења. Наравно, дошла је и Соњица. Мали проблем је настао кад је Никола звани Џони, зачетник покрета металаца, предао Лакију списак са хеви-метал песмама. Са звучника је управо грувала песма Колико имаш година групе У шкрипцу када је први пут у историји избио сукоб (нажалост незабалежен у уџбеницима историје), између дизелаша и металаца. На једној страни се налазио Лаки, са горњим делом тренерке увученим у фармерке, зализаним фризом на раздељак, избријаном главом са стране и позади, и у белим патикама. На другој страни се налазио Џони, у црним фармеркама и мартинкама, косом до рамена, и раскопчаном карираном кошуљом на ромбоиде испод које се назирао амблем групе Моторхед утиснут на црној мајици кратких рукава. Срећом, храбра Еутерпа се поставила између завађених страна и спречила тучу која би засигурно довела до демолирања стана.

                “Сваки гост има право да чује неколико омиљених песама. Да ли је то јасно Лаки?”, продорно га је погледала својим крупним очима.

                “Јасно”, промрмљао је Лаки и повукао се иза миксете код Клемпе који му у шали добаци: “А бре Лаки, мала Еутерпа ће те утепа”.

                Џони је с друге стране помиловао Еутерпу по коси и рекао јој да је баш кул. Журка се потом наставила без инцидената, док су разноразни музички правци грували са звучника. Већина је играла у дневној соби, многи су стајали и разговарали раштркани по стану, док је једна група заузела бусију за кухињским столом. То су били Милорадови средњошколци од којих су многи пушили па се у стану убрзо створила димна завеса. Отворили смо балконска врата како бисмо излуфтирали просторије па је студени зимски ваздух хрупио унутра мешајући се са топлином коју су производили разиграни учесници журке. У једном тренутку пришла ми је Дуња (или је то била Луња), и одвела ме у страну.

                “Лаки ми се набацује”, рекла је готово равнодушно.

                У том тренутку се зачуло прштање стакла, баш док је са звучника трештала Нико као ја групе Шарло акробата. Неко је вриснуо, а настало је и комешање. Отрчао сам да видим шта се догодило оставивши за тренутак Дуњу (или Луњу). У ходнику је стајао Милорад беспомоћно зурећи у разбијену вазу. Дотрчала је и Еутерпа. Све троје смо добро знали колико је вредан тај комад стакла из периода династије Минг који је мама добила као свадбени поклон од оца Стојана. Стојан Недељковић Сеља је ту вазу добио на поклон од друга Тита лично. Друг Тито је вазу добио од Мао Цедунга након једног њиховог сусрета на Тибету. Мао Цедунг је вазу добио од једног сељака из удаљене области на грници са Монголијом. Та ваза се у породици дотичног сељака чувала вековима. Најстарији члан би је предавао у руке најстаријем потомку, и тако из руке у руку, све до Кси Лија који је решио да прекине породичну традицију и поклони вазу оцу нације Мао Цедунгу. Историја вазе препуна је сведочанстава о њеним храбрим чуварима. Давни предак Кси Лија, Ли Чун, избавио је једном приликом сина цара Минга из набујале реке, и цар му је поклонио вазу и двеста јутених врећа пиринча. Праунук Ли Чуна, Чао Ли, имао је великих проблеме са злим мандарином Цео Ланом који је по сваку цену желео да се докопа Мингове вазе. Позната је у историји забалежена опсада Чао Лијеве куће која је трајала 38 дана. За то време су опаки војници мандарина Цео Лана заробили 25 мушких глава из шире фамилије храброг Чао Лија, али ваза није пала у руке опаком мандарину. Тридесет осмог дана је непозната болест косила и на крају покосила мандаринову војску, као и самог мандарина. Причало се од тог доба да је ваза заштићена тајанственим силама па је и сам Мао Цедунг, помислио да ће бити бесмртан када је од Кси Лија, потомка Ли Чуна и Чао Лија, добио вазу на поклон. Због тога помало и чуди зашто је Мао Цедунг баш председнику Југославије поклонио такву једну реликвију. Како било, на путу ка барској луци, Титов брод Галеб задесило је јако невреме у Медитерану. Таласи су достизали висину од готово четири метра и било је веома опасно за путнике и чланове посаде. Друг Тито се у једном тренутку нашао на палуби брода, тренутак пре но што ће га јак ударац таласа одбацити скроз тамо према огради прамца. Срећом, у руци је из необјашњивог разлога држао управо Мао Цедунгову вазу која је запела између две металне шипке спречивши да друг Тито заврши у усталасаном мору. Тада је, по сопственом признању, друг Стари помислио на друга Сељу, и одмах му по повратку у Београд, на дан ЈНА 22. децембра, поклонио скупоцену вазу која му је спасила живот…

(Одломак из романа Времеплов 14 Бориса Јашовића)

Б. Јашовић

Нови роман Бориса Јашовића ВРЕМЕПЛОВ 14 у издању издавачке куће Клет прати авантуре четрнаестогодишњих чланова породице Поштар у периоду од 1958. до 2019. године.

Времеплов 14 није директан наставак претходног Јашoвићевог романа Екс-Ју Пионир (Ex-Yu Pionir), али се неизоставно на њега наслања.

Реч је о роману епохе који је подједнако намењен и деци и њиховим родитељима.