Шта доноси Месец

Мрзим Месец – бојим га се – јер када сија над неким познатим и вољеним пејзажима, понекад их чини непознатим и одвратним.

Х. П. Лавкрафт

Било је сабласно лето када је месец обасјао стару башту кроз коју сам лутао; летњи духови и опојно цвеће и влажно море лишћа које доноси дивље и шарене снове. И док сам шетао плитким кристалним брзацима, видео сам необичне таласе оивичене жутом светлошћу, као да су те мирне воде биле привучене без отпора у струје према страним океанима који нису са овог света. Тихе и светлуцаве, бистре и опаке, те месецом проклете воде навалиле су не знам где; док су се на зараслим обалама бели цветови лотоса вијорили један по један на опојном ноћном ветру и очајно падали у бујицу, ужасно се ковитлајући испод лука изрезбареног моста и гледајући уназад са злослутном резигнацијом спокојних, мртвих лица.

И док сам трчао уз обалу, ломећи успавано цвеће безобзирним петама и излуђен страхом од непознатог и привлачношћу мртвих лица, видео сам да врт нема краја испод тог Месеца; јер тамо где су данима стајали зидови, сада се пружаху нови пејзажи дрвећа и стаза, цвећа и жбуња, камени идоли и пагоде и завијање жуто обасјане бујице дуж травнатих обала и испод гротескног мермерног моста. Усне мртвих лотосових лица шаптаху тужно, наредбу да следим; и нисам зауставио кораке све док брзаци нису постали река, и придружили се усред мочваре њишуће трске и гребена блиставог песка, обали огромног и безименог мора.

Изнад тог мора сијао је мрски Месец, а изнад његових пригушених таласа ројили су се чудни парфеми. А кад сам видео да лотосова лица нестају у њему, чезнуо сам за мрежама како бих их ухватио и од њих научио тајне које је Месец донео ноћи. Али кад је месец отишао на запад и осека измакла суморној обали, видех на том светлу старе торњеве које су таласи замало открили и беле стубове прошаране редовима зелене морске траве. Схвативши да су сви мртви дошли на ово потонуло место, задрхтах и више нисам желео зборити са лотосовим лицима.

Па ипак, када сам далеко на пучини угледао црног кондора који се спустио с неба да потражи одмор на огромном гребену, хтео сам га упитати за оне које сам познавао док су били живи. То бих га питао да није био тако далеко, али био је јако далеко, и уопште се није могао видети када се приближио том џиновском гребену.

Тако сам посматрао осеку како се повлачи испод Месеца који тоне и видех светлуцаве торњеве, куле и кровове тог мртвог града који капље. И док сам то гледао, моје се ноздрве покушаше затворити пред освајачким смрадом мртвих целог света; јер је заиста, на овом непостојећем и заборављеном месту сакупљено сво месо са црквених гробља да би га глодали и ждрали подбули морски црви.

Изнад ових страхота зли Месец је сада висио сасвим ниско, али подбулим црвима из мора није био потребан Месец да би се хранили. И док сам гледао мрешкање које је сведочило како се црви превијају испод површине, осетио сам нову језу из даљине куда је кондор летео, као да је моје тело схватило ужас пре него што су га моје очи угледале.

Моје месо није дрхтало без разлога, јер кад сам подигао очи, видео сам како се вода повлачи прилично далеко, откривајући велики део пространог гребена чији сам обод раније видео. Када сам схватио да гребен није ништа друго до црна базалтна круна шокантног еикона, божанства чије је монструозно чело сада сијало на пригушеној месечини и чија одвратна копита морају бити упрта у ђавоље блато миљама испод, вриштао сам и вриштао у страху да се скривено лице не уздигне изнад воде, и да ме те тајанствене очи не угледају док се шуњам што даље од тог исцереног и издајничког жутог месеца.

Не бих ли побегао овој немилосрдној ствари, захвално сам и без оклевања заронио у смрдљиви плићак где се, међу травнатим зидовима и потонулим улицама, дебели морски црви госте мртвим људима света.

»Мудри људи су тумачили снове, а богови су се смејали«

Хауард Филипс Лавкрафт (енгл. Howard Phillips Lovecraft; рођен 20. августа 1890. у Провиденсу, преминуо 15. марта 1937. у Провиденсу) је био амерички писац хорора, фантастике и научне фантастике, жанрова које је често комбиновао унутар истог дела. За живота је био релативно мало популаран, али је имао огроман утицај на модерне писце фантастичног хорора, унутар чијег круга је постао култна личност. Ктулу митологија и познати Некрономикон су његове творевине. Прича ”Шта доноси Месец” је први пут објављена у часопису The National Amateur у јулу 1923. Темељи се на једном од Лавкрафтових снова.