Лош избор или још једна бајка о комбинованом моделу

Нико не тражи да се затварају школе и да се одлаже почетак другог полугодишта. Већина наставника, родитеља и ученика тражи да се ова школска година настави он-лајн (настава на даљину), онако како је завршено прво полугодиште, као и претходна школска година. Завршетак прошле школске године (2019/2020) је, према речима тадашњег министра, оцењен као најбољи у региону и шире, „пример за Европу“. Откуд то да сада више не ваља?!

Комбиновани модел, у којем се не зна ко пије а ко плаћа, наставници раде дупли посао, директори не знају где им је глава, а ученици чији су се родитељи определили за он-лајн наставу, што је њихово уставно и људско право, не знају одакле и шта треба да уче јер неки наставници уопште не користе Гугл учионице и на њих не постављају материјал (али зато умеју да прете како ће онима који иду он-лајн закључити јединице или их оставити неоцењене, чиме директно крше горе поменута права ученика и родитеља), да и не помињем колеге и колегинице који су од родитеља и ученика крили да постоји могућност преласка ученика на он-лајн наставу још од септембра месеца (и ту могућност су држали у тајности све док вирус није ушао у сваку основну и средњу школу у Београду), коме је тај модел добар?!

Ово би требало значити да је добар модел наставе који се показао као изразито неуспешан, о чему говоре подаци с краја првог полугодишта, (немојте заборавити да је овај модел важио скоро цело прво полугодиште и да је настава на даљину уведена тек при крају), а којим се крше основна права и ученика и родитеља, тако што се међу њима праве недопустиве разлике јер се једни излажу већој могућности заражавања смртоносном болешћу, у јеку трећег таласа пандемије, од других. Само један пример: они који ће ићи у школу користиће возила градског саобраћајног у којима се путници придржавају мера, знамо сви како и колико, а они који се буду одлучили за он-лајн неће. Без обзира што се прича о паду броја заражених, свакодневни подаци који се објављују у медијима, нарочито њихови проценти, на жалост, не поткрепљују такве изјаве.

Одлука о повратку на комбиновану наставу, каква је била од септембра месеца, је најгора могућа. Једино је наставак школске 2020/2021. године он-лајн, односно путем наставе на даљину, варијанта која у овом тренутку има неког смисла. Наравно да би постојала могућност да се неке обавезе попут писмених и контролних задатака обављају у школи, према утврђеним распоредима и уз строго поштовање епидемиолошких мера. И, наравно, уз дозволу родитеља и ученика. Управо онако како су то многи наставници радили крајем првог полугодишта.

Сада кад су наставни планови и програми увелико истумбани и поремећени, велики број часова неодржан због болести наставника, а многи ученици неоцењени на полугодишту (мада морамо рећи и то, није та цифра много већа наго што је била ранијих година јер се углавном ради о ученицима средњих стручних школа) морамо тражити начин да од ове школске године, коју је просветни систем дочекао у хаосу али и потпуно неспреман, иако је владало неко чудно мишљење да ће све бити у реду и да ће се настава обављати без већих проблема, спасемо шта се спасти може. Тај посао би био много лакши да су испуњена обећања и да се већ крајем септембра прешло на наставу на даљину. Ко је крив зашто то није урађено, зашто припреме нису обављене како треба (иако се причало да је све одавно спремно) и зашто се од тог модела, тихо и конспиративно, одустајало све док није постало касно и вирус се увелико проширио по школама, питање је за дискусију (јер изгледа да само то и умемо).

УГ „Одбранимо школе“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.