Кување у блиставом лонцу

ПОТПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА

Несрећна је земља у којој просвета, култура и екологија служе као монете за поткусуривање у (међу)страначким комбинацијама. Несрећан је народ који у таквој земљи обитава, премда у значајнијем броју и није свестан своје несреће – на велику радост оних који таквим народом управљају.

Бити образован, просвећен, културан, свестан друштвене ситуације, значи бити продуховљен и критички настројен према сложеној стварности, самим тим опасан по властодршце, поседнике моћи и обездуховљене непријатеље људске слободе. Зато владајућим структурама одговара становништво које је подложно манипулацији и које не разуме суштину људских права.

Таквом становништву је могуће без проблема ускраћивати основне слободе, сећи му шуме, распродавати му воде и земљишта, по потреби га затворити у куће и станове, убадати га инјекцијама сумњивог садржаја, чиповати га, и све то под разноразним изговорима који вређају интелигенцију. Реч је, заправо, о ширем процесу заглупљивања и дисциплиновања људи унутар глобалног света корпоративног тоталитаризма. У том процесу, веома битну трансмисиону улогу имају тобоже демократски изабране владе на локалним (државним) нивоима.

Да би исправно обављали улогу покорних извршитеља налога „одозго”, локални властодршци и сами морају бити бахати ауторитарци склони разним непочинствима, који разарају друштво. Нешто попут вируса који разједају виталне органе друштвеног организма, и под чијим дејством друштво неминовно оболева. У таквом друштву парламент функционише без опозиције и дијалога, па закони изгласани у њему немају демократски легитимитет.

Зависно судство онемогућава остварење демократског идеала једнакости грађана пред законом, док успавани уставни суд знатно сужава могућности одбране људских права, као и контроле (не)поштовања Устава од стране носилаца најважнијих државних функција…

Речју, у таквом оболелом друштву хипотетички је могуће да се без икакве расправе изгласавају закони који крше основне људске слободе загарантоване Уставом. А тада ни економски раст не представља више од новог и блиставог лонца у којем се срећни потрошачи роба и услуга брчкају несвесни чињенице да ће ускоро бити скувани.

У таквом друштву пасивних и равнодушних поданика ни расподела рада међу носиоцима најважнијих функција не мора бити усклађена с принципима етике и општег добра. Тако је могуће да се запошљавањем и социјалним питањима бави епидемиолог (а да епидемиолошке мере прописује стручњак за борачка питања), да државне финансије води лице коме је Сенат Универзитета поништио диплому доктора наука због плагирања делова дисертације, да се на челу ресора културе налази особа невична култури дијалога…

На концу, у таквом једном оболелом друштву могуће је да се властодршци поигравају људима и њиховим способностима здравог расуђивања.

Обратимо у том смислу пажњу на следеће: актуелна политичка структура дошла је на власт пре осам година, и то на крилима приче о борби против корупције, партијског запошљавања и непотребних државних агенција које исисавају новац грађанима. Након осам година, иста структура најављује борбу против мафије, што би по логици ствари морало подразумевати и борбу против корупције. Шта се десило у међувремену?

Логика вели да је корупција све време присутна и да је, скупа с непотизмом, судећи према бројним аферама, захватила и владајуће структуре. Агенције нису укинуте, већ су поврх свега формиране и службе нотара, принудних извршитеља и управника зграда, које у оболелом друштву Србије, уместо да га уреде, заправо служе слабљењу његовог имуног система.

Речју, партијско запошљавање је задобило нове форме „у складу са законом”. За то време, политичари – вируси, као што би рекао Која из „Дисциплине кичме”, поручују да ће се у наредном периоду најважнија борба водити за здравље становништва. (Сетимо се још једном најаве љутог боја против корупције и партијског запошљавања.)

Па, пошто је реч о очигледном парадоксу, будући да је суштина оздрављења становништва у здравом функционисању друштва и његових институција (што овде није случај), није искључено да ће се та борба на крају преметнути у настојање овдашње власти да пошто-пото обезбеди профит белосветским фармацеутским компанијама преко директиве да сваки становник ове земље мора бити цепљен против короне – чак и против своје воље и Устава.

Размислите о томе у паузи оцењивања квалитета фризура нових поседника министарских фотеља.

Борис Јашовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.