Корона јача од Устава

Поменух у претходном тексту могућност да скупштина без опозиције и демократског дијалога изгласа закон који крши људска права и слободе. Нису прошле ни две недеље, а то се и догодило. Измене Закона о заштити становништва од заразних болести једногласно су усвојене у малтене једнопартијској скупштини, без иједног уложеног амандмана и озбиљне расправе.

Овакав (назовимо га) једноумни модел законодавства био би сасвим легалан када би и поменуте измене закона биле у складу с Уставом, што се у контексту владавине права назива принципом уставности. Но, пошто то није случај, очекујем (као грађанин ове земље) да се Уставни суд огласи и покрене поступак за оцену уставности поменутих законских измена.

Битно је да се то учини што пре будући да су поједине одредбе закона и те како спорне – од ограничења слободе кретања за оболела лица која немају симптоме болести (интересантна формулација), преко укључивања војске и полиције у спровођење епидемиолошких мера, новчаног кажњавања грађана уколико не носе маску (потенцијално и на отвореном простору), па све до обавезне имунизације становништва коју указом прописује министар.

Спорно је укратко озакоњење кршења људских права и слобода, али и озакоњење уплитања државе и њених органа (при)силе у приватну сферу живота свакога од нас. Томе као оправдање не може послужити тренутна епидемиолошка ситуација у земљи, јер кад једном допустите озакоњење противуставних мера под било каквим, наизглед, рационалним изговорима, макар ти изговори били упаковани у наводну бригу државе за здравље људи, ви заправо допуштате формирање поретка у којем је могуће укидати људске слободе, кад год је то у интересу оних који у том тренутку поседују моћ одлучивања.

Узмимо као пример меру обавезне имунизације, коју, према поменутим изменама Закона о заштити становништва од заразних болести, прописује министар. Сасвим је замисливо да из овакве обавезујуће одлуке произађу реперкусије у смислу одузимања основних права свима који се имунизацији буду опирали (право на рад, школовање, здравствену заштиту…)

Међутим, Уставом је забрањен сваки облик насиља и дискриминације, па тако и свака присилна имунизација становништва, као и дискриминишуће санкције које би из ње произлазиле. Наиме, члан 25 Устава РС гарантује неповредивост физичког и психичког интегритета, што значи да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

То значи да држава не може натерати појединца да прими вакцину уколико је он/она у уверењу да је та вакцина сумњивог садржаја. Нарочито јер и члан 43 Устава РС гарантује слободу уверења, као и право да се остане при свом уверењу. То надаље значи да би свако потенцијално кажњавање оних који би одбили имунизацију представљало противуставни акт дискриминације грађана од стране државе – без обзира на министрову наизглед закониту наредбу о обавезној имунизацији становништва – која је у суштини противуставна.

У том смислу ваља обратити пажњу на члан 21 Устава РС, који експлицитно забрањује сваки облик дискриминације, између осталог и дискриминацију по основу политичког или другог уверења. Дакле, уколико би држава грађанину/грађанки одузела неко право које њему/њој по Уставу припада, само због тога што он/она не жели да се вакцинише из уверења да је дотична вакцина више штетна него корисна, тада бисмо имали ситуацију у којој би држава дискриминисала властите грађане. Из овог надаље следи да је сама измена закона која овакву могућност допушта противуставна, што говори о дисфункцији система власти.

Сигуран сам да ће многи након читања ових редова закључити како ништа није битније од здравља грађана. Па ипак, корона ће једног дана проћи, али ако допустимо да иза ње остану „озакоњена” средства гушења основних људских слобода, имаћемо трајно болестан систем. Битно је заштити здравље становништва и здравствени систем земље, али је подједнако битно заштити властити устав. Реч је о једином средству које нам је још преостало у одбрани властите слободе од њених непријатеља и њихових сервилних пријатеља.

(Аутор је социолог и потпредседник Удружења грађана „Одбранимо школе“)

Борис Јашовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.