Епидемиолог Радовановић – Како је човек напао вирус (интервју за Радио Слободна Европа)

Jedan čuveni nobelovac je rekao da je virus najveća pojedinačna pretnja opstanku čoveka na Zemlji. Mnogo veća od udara komete, nuklearnog rata, erupcije nekog vulkana. Jer, virusa ima mnogo, u pitanju su stotine hiljada vrsta i oni se stalno menjaju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) epidemiolog Zoran Radovanović, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kada je reč o korona virusu, on izražava nadu da će oslabiti sa dolaskom toplog vremena.

Četiri vrste korona virusa

RSE:Korona virus se širi i geografski i po broju zaraženih i po broju preminulih. Imajući u vidu nedavne, prethodne epidemije – počev od SARS-a 2002. godine, preko ptičijeg do svinjskog gripa i tako dalje – koliko je, ako se može govoriti u tim terminima, korona opasna? Odnosno, gde će biti neki njen kraj ako se uopšte može to predvideti?

Radovanović: Na kraju će biti nepredvidiv zato što, evo, dolazi period toplog vremena. Može da se desi da kao grip se povuče, da nestane. E sad, ako bi prešao na južnu hemisferu onda bi se desilo isto kao sa gripom – došao bi nam naredne jeseni. Postoje četiri korona virusa koji dovode do nazeba.

To je, znači, najlakša zarazna bolest, nema temperature, curi nos, laka gušobolja. Dva od njih dovode samo do takve kliničke slike, druga dva ponekad mogu da se spuste na niže disajne puteve i naprave upalu pluća.

Pored njih, u ovom veku javila su se još tri korona virusa. Jedan je SARS. Pojavio se 2002, a od 2004. ga nema. Smrtnost je bila oko 10 odsto. Potom je došlo do epidemija MERS-a 2012. godine, odnosno Bliskoistočnog respiratornog sindroma. Njega još uvek ima ponegde i tu je smrtnost znatno viša – čak do 35-37 odsto.’Ovaj virus je blaži od prethodna dva stanja koja su se javila u ovom veku.’

Smrtnost ovog novog virusa, zvanično, na velikoj seriji u Kini je oko dva procenta, pominje se i više, ali verovatno će biti jedan ili ispod jedan zato što se postotak smrtnosti računa u odnosu na broj obolelih. A mi ne znamo koliko je obolelih. Imamo predstavu samo o onima kod kojih je laboratorijski potvrđena dijagnoza i to su klinički teži slučajevi. A po logici stvari takvih treba da je više. Tako da može se očekivati da će smrtnost biti ispod jedan odsto. Dakle, ovaj virus je blaži od prethodna dva stanja koja su se javila u ovom veku.

RSE:Da li je moguće predvideti kako će se dalje kretati?

Radovanović:Može kao SARS da nestane, a može kao MERS da se povremeno održava.

Karantin u Lombardiji raširio virus po Italiji

RSE:Više od 90 zaraženih i preminulih je u četiri zemlje: Kina, Južna Koreja, Iran i Italija. Cela Italija je stavljena u neku vrstu karantina. Kako objašnjavate činjenicu da je ova zemlja toliko ugrožena, mnogo više nego susedne? Pominje se da je na severu Italije dosta kineskih radnika, mada ih ima i u drugim zemljama, te da su vlasti relativno kasno ukinule letove za Kinu.

Radovanović: Ni druge zemlje nisu odmah po izbijanju virusa ukinule letove za Kinu, pa su bolje prošle. Nije lako objasniti zašto se virus tako brzo raširio po Italiji. Jedno od objašnjenja je da tamošnje stanovništvo nije baš najdisciplinovanije u smislu da ne sledi striktno uputstva vlasti u ovakvim situacijama. Drugo, kasno su otkrili virus. Kad su to utvrdili on se već uveliko raširio.

RSE:Italijanske vlasti su ograničile kretanje, stavljajući faktički celu zemlju u neku vrstu karantina.

Radovanović: Zato što je situacija dramatična. Niko nije očekivao da će da stave u karantin celu Lombardiju koja ima 10 miliona stanovnika, što je više nego Srbija, da bi potom bilo ograničeno kretanje za 16 miliona ljudi.

Problem je što su granice tog karantina na severu Italije bile propustljive, pa su neki stanovnici iz te regije bežali ka jugu zemlje da im niko ne bi nametao ograničenja, raznoseći tako virus. Da nije bilo karantina u Lombardiji možda bi se ljudi manje kretali okolo.

RSE:Kako komentarišete procene da bi do kraja marta u Italiji moglo da premine najmanje nekoliko hiljada ljudi u odnosu na sadašnjih oko 500? U kom trenutku će zaraza dostići vrhunac i potom početi da se povlači?

Radovanović:Po analogiji sa gripom, toplo vreme koje dolazi, trebalo da bi doprinese smanjenju razmera bolesti. To se obično dešava sa respiratornim bolestima koje imaju sezonski tok. Međutim, ako je bolest nova kao ova, kad ne postoji kolektivni imunitet – onda može da potraje i duže. Na primer, epidemija SARS-a na severnoj hemisferi se razvukla do jula, tako da je nepredvidiv dalji tok.

Italijanske vlasti su preduzele drastične mere, ali nemaju kontrolu, odnosno da ustanove lanac zaraze, jer nema više pojedinačnog prenošenja zaraze, nego se masovno pojavljuju oboleli bez ikakve utvrđene međusobne povezanosti. Od ovih mera više može da pomogne klima.

Kinezi napali virus

RSE:Žarište je bilo u Kini i ona i dalje ima najveći broj inficiranih. I SARS je krenuo iz Kine, kao i većina zaraznih bolesti u poslednje vreme. Ako izuzmemo antičko vreme, od Justinijanove kuge, Crne smrti, koju su prenosili Huni. Azija je bila žarište u poslednjih 1.000 – 1.500 godina. Kako se to može objasniti?

Radovanović:Sve pandemije gripa kretale su iz jugoistočne Azije. Tamo na malom prostranstvu žive poljoprivrednici u malom dvorištu sa puno ljudi. Tu su u blizini živina i svinje.

Virus gripa ne može da pređe sa ptice na čoveka direktno, osim ptičijeg gripa. Svinja je univerzalni primalac. Kada se ona zarazi ptičijim i čovečijim gripom u isto vreme, oni se spoje i napravi se mali Frankeštajn, novi virus, prema kome niko nema otpornost i on pravi pandemiju.

Pre svinjskog gripa, koji je bio izuzetak jer je došao iz Meksika, imali smo hongkongški grip, pa azijski. Sve je to došlo iz tog područja, iz Kine i malo južnije. Što se korone tiče, Kina je prenatrpana zemlja, prenaseljena, a imaju te čudne navike da vole da jedu divlje životinje, to su im specijaliteti.’Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus.’

Nije virus napao Kineze, nego su oni napali virus. Oni zalaze u ta područja gde nikog nije bilo ranije i dolaze u kontakt sa pticama od kojih čovek ranije nije oboljevao jer nije bio u kontaktu sa njima.

Sva tri korona virusa iz ovog veka su preneta sa slepih miševa. SARS je išao preko cibetke, to je životinja slična mačkama i tu kontakt nije mnogo blizak, pa zato i nema tog virusa više. Za MERS je prenosilac bila kamila, koja je u nekim zemljama sveta domaća životinja, pa se zbog toga i dalje desi da neko oboli od MERS-a.

Za ovu novu bolest mi ne znamo koja će od životinja u blizini čoveka biti pogodna za održavanje i prenošenje virusa. Kao posrednik je pominjana zmija. U svakom slučaju, od toga će mnogo zavisiti budućnost ove nove bolesti.

RSE:Pominje se da su na pijaci u Vuhahu, odakle je krenula zaraza, prodavane divlje životinje u vrlo nehigijenskim uslovima.

Radovanović:Suština je da love te životinje. Taj virus je postojao možda od ko zna kada među tim njima. Sada je zaražena životinja ulovljena. Ne znamo da li je to zmija, ili, kako se to sad spominje, oklopni mravojed, koji je čudna, ružna životinja, a oni cene njihovo meso. Korona virusi se šire jer mi dolazimo u kontakt sa virusima i životinjama sa kojima nismo pre dolazili.

RSE: Kina jeste zemlja sa najvećim brojem stanovnika na svetu, ali je to i veliki prostor. Japan je mnogo gušće naseljen, ali nema takvih epidemija.

Radovanović:Kina je neravnomerno naseljena. Ima područja gde praktično ne može da se živi. Na severu je baš hladno, na jugu velika vrućina. Ima i planinskih litica, gde niko ne živi. Duž Jangcekjanga i tih plodnih reka naseljenost je velika. Postoje i te higijenske navike, i što se ishrane tiče. Japanci to nemaju, oni love ribu. To su te sociokulturološke razlike.

Ово је део интервуја који је епидемиолог Зоран Радовановић дао Драгану Штављанину, уреднику за спољну политику у Балканском сервису радија Слободна Европа. Остатак можете прочитати на сајту www.slobodnaevropa.org

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.