ДА ЛИ ЈЕ ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ ТЕМА ЗА ВЛАСТ

Аутор: Борис Јашовић


„Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине. Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.” (Устав Републике Србије, Здрава животна средина, Члан 74).

Након дужег периода негирања очигледне истине да је ваздух у Београду (и у још неколико градова у Србији), загађен преко мере и након што је Заштитник грађана (Устав Републике Србије, Члан 138), најавио поступак контроле Министарства заштите животне средине – у дану када је Београд, прекривен маглом од наталожених отрова, личио на лондоски Вајтчепел с почетка индустријске ере, председница владе је одлучила да хитно сазове ванредну седницу. У међувремену је „Батут” препоручио грађанима да избегавају задржавање напољу ујутру и увече, дакле, баш у време када деца и одрасли одлазе и враћају из школе, односно посла. Занимљиво. А онда је влада донела хитан закључак, саопштивши да нема места забринутости. Речју, то што је Београд најзагађенија престоница у Европи и што је Институт за јавно здравље Србије препоручио грађанима да не излазе из својих домова за владу није тема која треба да забрине грађане. Али шта онда јесте тема? Економија, привредни раст, инвестиције, изградња путева, парламентарни избори, дигитализација… Шта је битније од здравља и живота грађана? Нарочито деце?! „Људски живот је неприкосновен.” (Устав Републике Србије, Члан 24).

Министар заштите животне средине, гостујући на јавном сервису након хитног заседања владе, одавао је утисак човека који једва чека да наиђе тренутак када ће рећи како нешто из области загађења није у његовој надлежности. Какав нонсенс! Јер шта је у надлежности Министарства заштите животне средине ако не заштита животне средине?! Примера ради, управо је ово Министарство надлежно за еколошку контролу железаре у Смедереву? Како је онда могуће да овај прелепи град на Дунаву, уместо да буде еколошка престоница Србије, постане један од најзагађенијих градова у земљи? Зар је гвожђе важније од здравља смедеревске деце?!

Министар надаље признаје, дакако између редова, да он годинама указује извршној власти на еколошке проблеме у земљи, али да га тамо нико не слуша, те да се новац из буџета, уместо на заштиту животне средине, усмерава на друге „важније” пројекте. Да ли то, другим речима, значи да министар није способан да утиче на одлуке извршне власти, те да у критичном моменту, као што је овај кроз који управо пролазимо, не успева да постави проблем заштите животне средине у први план владиних приоритета? Ако је тако, онда се поставља питање због чега још увек није поднео оставку? Нарочито јер се из министровог причања између редова назире како неко други одређује погрешну листу приоритета у моменту када је угрожен екосистем у којем обитавамо. Флоскула о недостатку новца у буџету за здраву животну средину само појачава сумњу у неодговорност и неспособност надлежних.

Проблем загађења мора бити решен једноставном прекомпозицијом државних приоритета, хитним ребалансом буџета, и усмеравањем нашег новца, дакле новца грађана Србије, на конкретне еколошке мере. На постављање одговарајућих филтера на димњаке топлана! На примену еколошких стандарда на термоелектрану у Обреновцу, рафинерију у Панчеву, железару у Смедереву, цементару у Косјерићу… Овоме треба додати и озбиљно улагање у постројења за рециклирање отпада на депонијама у Винчи и шире, као и усвајање норми према којима је свако домаћинство с властитом котларницом (обично с погоном на угаљ), обавезно да уградити филтере у димњаке. Одвајање новца за куповину торњева за пречишћавање ваздуха у загађеним градовима, подразумева се, и мора бити третирано као приоритет прве категорије!

Док сам кроз јутарњу маглу пратио клинца до школе, осетих пецкање у очима. Обична магла – како да не! Истовремено ме обузе непријатан осећај да се налазимо у гасној комори огромног концентрационог логора из којег нема излаза. Десетогодишњак је претходне вечери чуо на телевизији да је Београд најзагађенији град у Европи, забринуо се и укључио здраву дечју логику – зашто једноставно не пређемо да живимо у другу државу где је ваздух чист? Да, зашто? Које је министарство у Србији надлежно за патриотски одговор на овакво дечје питање? И ко ће на концу јездити ауто-путевима у дистопијској будућности Србије када и деца желе да оду из ње?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.