ПАНИКА ЗБОГ ЕКСТЕРНЕ (трилер са елементима хорора)

Таква пометња није забележена још од времена отварања Мека на Славији. Али са додатком помешаних осећаја страха, беса и стрепње, који су се подмукло увукли у најситније кошчице нас – просветних радника. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

Ова се констатација, као Дамоклов мач, надвија над нама – просветним радницима. Поседа нас као опако знамење предстојеће катастрофе.
Још само три дана до пропасти.
Мењамо боје као семафори.
Добијамо по коју седу длаку у глави.
Са најближима смо се већ код куће опростили. Посматрају нас жалостиво као да одлазимо на губилиште.
У зборници се колегијално сударамо као пчеле у кошници.
Трагамо за припремама, плановима, програмима – тим непобитним доказима нашег самопрегорног рада.
Тим непобитним доказима нашег просветарског битка. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

Припрема за час – па то је онтолошки знамен просветног радника. Припрему за час ЕКСТЕРНА највише воли. Ако немаш до у танчине испланирану припрему – можеш да се сликаш. Без припреме, просветни радник је само спонтано људско биће. А то није у интересу нашег (прекопираног) образовног система. Са припремом се, међутим, ситуација из корена мења. Са припремом се просветни радник мења и трансформише у испрограмираног Робокапа. Или у неспонтаног Робопрофа – свеједно. Али то и није толико битно. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

Зашто је живот тако чемеран?, питамо се док дрхтавим рукама испијамо последње предекстерне кафе у зборници. Зар нам није доста других невоља па нам још и ова беда фали око врата? Ипак, шкрабамо по педагошким свескама, исправљамо, дописујемо, измишљамо, доцртавамо, прештампавамо, уписујемо, бришемо наново записујемо… Меримо пређену километражу у дневницима. Зановетамо, гунђамо, кукамо… Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

Хоћемо ли добити прелазну оцену? Питамо се попут застрашених ученика пред контролни задатак из “мате”. Хоћемо ли извући тројку? Хоћемо ли прећи Рубикон?
Одговор прошивен стравом добује по Еустахијевим тубама и попут побеснелог стршљена титра на уснама нас – просветних радника. Испуњава школске ходнике попут плинског гаса, трујући и оно мало неконформизма преосталог у ћошковима у виду паучине и гриња. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

А затим, понеки стоик, међу нама – просветним радницима, изненада проговори крајње стоички, како ни пет пара не да што екстерна долази у контролу. Молићу лепо, ОН је просветни радник а не испрограмирани робот. Битно му је да деци пренесе знање док му је мање битно којим ће, унапред испланираним током, усмеравати час.
Какве ли јереси, помишљамо храбро у себи – ми остали просветни раедници, док се у потпуности слажемо са изреченим констатацијама.
Стоик за то време не хаје за скривене мисли својих колега, то јест свих нас – просветних радника, већ попут јарбола остаје да бдије над браником отаџбине – то јест зборнице. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

А затим, понеки софист, додуше редак као позномартовски снег, стане да објашњава предности екстерне контроле. То вам је знате шанса да покажемо (КОМЕ?), да вредимо као колектив (ЗАР НЕ ВРЕДИМО?), и да ћемо се мењати (ЗАШТО?), уколико екстерна оцени да нисмо добри (ПО КОЈЕМ МЕРИЛУ?)… С обзиром на то да ово више није онај застарели систем (У КОЈЕМ СМО СТИЦАЛИ ДИПЛОМЕ КРВАВИМ РАДОМ?), већ је ово ново доба (КАКВО?), где је квантитет важнији од квалитета (МА ШТА КАЖЕШ?), а бирократија неопходан састојак свеколиког образовања и васпитања (СТВАРНО?). Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

А затим, понеки епикурејац, међу нама – просветним радницима, питомо ромори како је сврха васпитно-образовног уживања садржана у педантном и надасве стахановском вођењу васпитно-образовне евиденције. Евидентирање, планирање, рационално разматрање – то су врло битне ствари! Како не разумете? Кроз евиденцију допиремо до најтананијих суштина система унутар којег обитавамо. Провлачимо се кроз тунеле параграфа, шупљине заграда, пукотине евалуационих каскада… Хартија све трпи – али, уколико не запишеш – Ти, брајко, не постојиш. И стога храбро напред, уживајмо! Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

А затим, понеки киник, међу нама – просветним радницима, гласом из бурета проговара како му је доста свега и како ето хита да потражи (свећом у по’ дана), колеге које свесно подривају догму писања припрема. Ипак, не налази их. А инквизиција само што није приспела да потпали ломачу намењену јеретицима и отпадницима од свете дужности званичних бирократа пресветлог нам Министарства. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ!!!

Урањамо последњи пут у папире као у таласе Јадранског мора на које ћемо отићи тек када (ако, можда) добијемо повишицу личног дохотка. (А можда ни тада). Претходно, навлачимо љуштуре бирократских чиновника, стављамо наочаре Рипа Кирбија, претварамо се да нисмо своји (а јесмо), и попут Кафкиног Грегора Самсе – преображавамо се у…
Не у бубашвабе (далеко им лепа кућа била), већ у Микије Маусе и врле Џерије. То је већ боље. То је већ кудикамо достојанственије. Ионако ће, касније, многи од нас лупити шаком о астал и дрекнути љутито у бесу лица свог: “Ви сте Нас нашли да контролишете?”… Но, нема се куда бегати. Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ

А затим неки зафркант виче: “Екстерна анте портас!” И сви ми – припадници некадашњег моћног просветног царства, које је тренутно у процесу пропадања, стајемо мирно. И као по команди, узимамо портфолије и стављамо их под мишке. Постојани кано клисурине кличемо да је све уредно записано на папиру (Формат А4, Фонт 12, Тимес Нењ Роман). Јер

ЕКСТЕРНА ДОЛАЗИ У КОНТРОЛУ

Зелена учионица, 29.04.2017.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.